Bradavice

Bradavice predstavljaju benigne promene epitela kože ili sluzokože koji nastaju infekcijom keratinocita Humanim papiloma virusom (HPV). Bradavice su zarazne, ali to ne znači da će se kod svake osobe inficirane HPV-om i pojaviti. Postoji nekoliko tipova bradavica, a koji će se tip pojaviti najviše zavisi od vrste virusa koji izazove infekciju. Neki od najčešćih tipova bradavica su:
  • Obične (verrucae vulgaris), koje najčešće izaziva HPV 2, a uglavnom su locirane na šakama, prstima i oko noktiju; Imaju grubu,rožnatu površinu, hemisferičnog oblika, tamne ili boje kože;Mogu dostići širinu do 3cm a mogu biti i spojene.
  • Planarne (verrucae plantares) najčešće izaziva HPV 1, a nalaze se na stopalima, i to na delovima pojačano izloženim pritisku; beličaste su, utisnute u površinu kože, često mozaičnog izgleda, veoma bolne, a mogu imati i crne tačkice nastale zbog tromboze kapilara;
  • Ravne (verrucae planes), koje izazivaju HPV 3, 10 i 28, najčešće se nalaze na licu,bradi, vratu, gornjoj površini šake i na udovima. Manifestuju se u vidu bezbolnih, zaravnjenih papula promera od 1-5mm, boje normalne kože ili svetlosmeđe.
  • Molluscum contagiosum – izuzetno zarazne bradavice i brzo se rasejavaju.
  • Periungvalne su skupine nalik na karfiol koje se javljaju oko noktiju; ove bradavice se pojavljuju kao otvrdnuće kože oko nokatne ploče sa nejednakim ivicama. Mogu oštetiti zdrav rast noktiju i potpuno izdići ploču nokta. Pri lečenju, mora se dobro izabrati metoda nakon koje neće ostati trajno oštećenje izgleda nokta.
  • Filiformne (končaste) bradavice koje izgledaju kao duguljasti, hrapavi, rogljasti kočići, koji rastu iz jedne baze. Karakteristična mesta za njih su oči, usta, vrat, sva polja na licu.
  • Papilomi – polipoidni dobroćudni virusni izraštaji, najčešće u predelu vrata, pazuha, ispod grudi i očnim kapcima
  • Genitalne (kondilomi, Condylomata acuminata), javljaju se oko pubične regije, anusu i na genitalijama. Prenose se oralnim i polnim kontaktom i veoma su zarazne.

Virus se može preneti direktnim kontaktom zaražene kože s neinficiranom, ali i indirektno, jer su HPV otporni u spoljašnjoj sredini. Tako se rizik od infekcije povećava kod osoba koje hodaju bose (na bazenima, po kupatilima, tuš-kabinama i sličnim mestima gde je vlažnost povećana) i kod onih čija je koža suvlja i podložnija pucanju. Pod povećanim rizikom su i osobe koje se mnogo znoje, jer aktivnosti virusa pogoduje vlažna sredina (naročito na pregibima između prstiju ili oko noktiju).

Mehanizam nastanka bradavica još nije u potpunosti rasvetljen. Ne zna se zašto papiloma virusi, prisutni na koži većine pojedinaca, dovode do pojave bradavica samo kod nekih osoba. Smatra se da te osobe imaju određenu genetsku predispoziciju, tj. da su podložnije bradavicama, a i imuni sistem je od velikog značaja , pa su tako bradavice češće kod imunokompromitovanih osoba. Virus može ući u proliferativni ciklus odmah po infekciji, nikad, a može biti i latentno prisutan u keratinocitima i (re)aktivirati se posle izvesnog perioda, najčešće kada je osoba izložena stresu ili padu imuniteta. Uopšteno gledano, period inkubacije virusa najčešće traje od dva do šest meseci.

Podelite ovaj tekst